О манастиру
Манастир Св. Ђорђа у Расу
Манастир Св. Ђорђа у Расу спада међу најзначајнија света места у историји српског народа. Још у средњем веку је стекао назив “Ђурђеви Ступови”, по ступовима – кулама које су красиле манастирску цркву. Манастир је основао родоначелник династије Немањића, Стефан Немања, у другој половини XII века.
ОСНИВАЊЕ
свети Немања - свети симеон мироточиви (1114-1199)
Према казивању његовог биографа и сина, потоњег српског краља Стефана Првовенчаног, Немања се за време свога заточеништва у једној пећини заветовао да изгради храм и посвети га Светом Ђорђу, коме се током живота молитвеним речима више пута усрдно обраћао за помоћ. Пошто је преузео врховну власт у српским земљама (1166.), Немања је отпочео градњу манастира.
Црква је завршена 1171. године, како сведочи ктиторски натпис на западном порталу храма. Нешто касније, око 1175. године, црква је и осликана, а манастир је одмах стекао велики углед као прва владарска задужбина династије Немањића.
Иако је Стефан Немања још као обласни господар градио цркве и манастире (Св. Никола, Св. Богородица у Топлици и други), манастир Св. Ђорђа у Расу представља прекретницу у владарској идеологији Немањића. Манастир Св. Ђорђа у Расу, на изузетном положају недалеко од катедралног храма рашке епископије, на старим духовним темељима, заснива хришћанску мисао о српској државности. Мисао о потпуном складу вере и државе уградио је Стефан Немања у темеље вредности српског друштва.
ОБНОВИМО СЕБЕ – ПОДИГНИМО СТУПОВЕ!
Турским освајањем Србије изменио се свет у коме су Ђурђеви Ступови имали важну улогу. Рат и сиромаштво, избеглиштво и насиље сводили су живот монашке заједнице на преживљавање, а и то је било угрожено крајем XVII века. Једно време манастир је запустео (1689.), затим су ватра и рука насилника тешко оштетили цркву и манастирски комплекс, а многи стари српски рукописи су страдали. Манастир Св. Ђорђа ушао је у XIX век као рушевина коју су ратови још више разарали. Камен славне задужбине уграђиван је у оближње тврђаве освајача.
Учени европски путописци XIX и XX века, Ф. Каниц, А. Ф. Гилфердинг, Г. Мије и други, задивљени вредностима овог споменика, својим извештајима и описима спасли су део његове историје. У другој половини XX века почели су систематски радови на истраживању и делимичној обнови манастирског комплекса, међутим прави смисао задужбини Стефана Немање може да врати само духовна обнова манастира.
Академик Јованка Калић
Манастир Ђурђеви Ступови снимак из ваздуха
Слике 2026. године
© 2025 Манастир Ђурђеви Ступови. Сва права задржана.